Siromašan svet – velika laboratorija

Deca u psihijatrijskim ustanovama ili siromašni ljudi sa svih meridijana i dalje su pokusni kunići za velike farmaceutske koncerne


U eksperimentima sa medikamentima koji su vršeni u dečjim domovima i psihijatrijskim ustanovama za mlade tokom 50-ih i 60-ih godina, isprobavani su i lekovi koncerna Bajer. To je objavio nemački javni servis NDR na temelju istraživanja farmaceutkinje Silvije Vagner. Tako su medicinski radnici na Odeljenju za psihijatriju za mlade bivše bolnice Šlezviga testirali dva proizvoda tog koncerna. Neuroleptik Megafen (Megaphen) je testiran kao terapija za previše nemirne đake. Dobilo ga je 23-je „đaka specijalnih škola“. A neuroleptik Aolept je moralo da guta čak 141 dete. Pri tome su se ispoljila brojna neželjena dejstva leka, na primer, grčevi očnih mišića, leđa i muskulature lica. Lekari su rezultate testova objavili u biltenu bolnice.

Deca nisu znala da su testirana, a to nisu znali ni njihovi roditelji ili staratelji. Osim toga, lekovi su često testirani i na zdravoj deci. Zdravstveno stanje dece kojoj su davani pomenuti lekovi prethodno nije bilo kontrolisano.

Antonijus Mihelman iz Mreže za koordinaciju protiv Bajerove opasnosti (CBG) kaže da „testiranja lekova na najslabijima kod Bajera ima neslavnu tradiciju. Koncern je za vreme Trećeg rajha testirao medikamente protiv pegavog tifusa i drugih bolesti – na zatočenicima koncentracionih logora.  I danas ta firma vrši kliničke testove u siromašnim zemljama poput Indije, jer to tamo najmanje košta, procedura je brza, a nadzor loš“. Mihelman prenosi da je samo u periodu od 2007. Do 2010. U Indiji za vreme testiranja Bajerovih medikamenata umrlo 138 ljudi.

CBG izveštava da Bajer svoje lekove, pored Indije, testira i u Kolumbiji, Pakistanu, Moldaviji, Kini, Rusiji, na Filipinima i u drugim zemljama u kojima postoji veliko siromaštvo. U zemljama Zapada je teško naći dobrovoljce za tako nešto, a u siromašnim zemljama ljudi često pristaju da za malu zaradu budu „pokusni kunići“.

Mnoge klinike koje su hronično bez novca rado prihvataju ponudu Bajera, a i vlade privredno slabih zemalja gledaju na takva testiranja kao na dobar izvor prihoda. Taj koncern se, kada želi da testira neki proizvod, obraća nekoj od organizacija (CRO – Contract Research Organization) koje istraživanje sprovode po njegovom nalogu i time se bave ka uslužnom delatnošću. Takve organizacije nude kompletne „pakete“ koji obuhvataju sve aspekte istraživanja, od dobrovoljaca na kojima se eksperimentiše do etičkih komisija. Zadatak CRO je novi proizvod testiraju što bre i jevtinije, a ne da ga precizno ispitaju po strogim kriterijumima preventivne medicinske zaštite.

Izvor: CBG