Sloboda (špijuniranja) medija i građana u Nemačkoj

„Reporteri bez granica“ – zajedno sa brojnim domaćim i međunarodnim medijima i organizacijama za ljudska prava – traže od nemačkog Bundestaga da preradi Nacrt zakona o tajnoj službi BND i da zaštiti strane novinare od nadzora.

Prema želji vladajuće velike koalicije, nemačka tajna služba bi trebalo da praktično bez ikakvih ograda špijunira strane novinare van Evropske unije – ako je to u političkom interesu Nemačke. Pomenute organizacije to smatraju povredom ljudskih prava i u nadzoru nad novinarima vide tešku povredu slobode štampe. Zbog toga oni traže da se u predstojećim parlamentarnim savetovanjima u zakonski tekst uvrste i odredbe o zaštiti novinara.

U jeku otkrića Edvarda Snoudena, nemački parlament je aktivirao anketni odbor o američkoj tajnoj službi NSA, kako bi razjasnio umešanost nemačke tajne službe BND u njene aktivnosti. Ispostavilo se da je BND umešan u sporne programe nadzora nad građanima i da za to u mnogim slučajevima nema pravno pokriće. Zbog toga je vlada u Berlinu najavila da će bolje kontrolisati rad BND i preraditi odgovarajuće pravne odredbe.

Rezultat te akcije je, gle čuda, predlog zakona koji ne samo što ne ograničava nadzor nad građanima, već mere tog nadzora širi i legalizuje.

Kada je pre tri godine Edvard Snouden uzburkao javnost svojim otkrićima o beskrupuloznom nadzoru državnih struktura nad građanima, nemački političari su se ponašali zgroženo. Vicekancelar Zigmar Gabrijel je tražio „kompletno rasvetljavanje“ rada tajnih službi, njihovo bolje kontrolisanje i ograničavanje saradnje BND sa stranim tajnim službama. Ministar pravosuđa je rekao da je „krajnje vreme“ da se reformišu demokratska kontrolna tela. Slično su se izrazili i drugi visoki političari Koalicije, pa je čak i jedan predstavnik BND rekao da ta služba mora biti reformisana.

Izgledalo je kao da se vlast dala na posao „u interesu građana“. Ništa od toga – rezultat njenog „truda“ je bio „Nacrt zakona o radu Obaveštajne službe za inostranstvo“ a tu je i tzv. Antiteroristički paket pod naslovom: „Nacrt zakona o poboljšanju razmene informacija u borbi protiv međunarodnog terorizma“. U tim nacrtima nema ni govora o ograničavanju samoživosti tajne službe. Strah od terorizma je iskorišćen da bi se tajnoj službi dozvolile nove vrste pristupa podacima i nadzora koje do sada nisu bile regulisane i važile su kao veoma sporne ili ilegalne.

Primer za to je razmena podataka sa stanim tajnim službama. BND i Nemačka služba za zaštitu ustavnog poretka (ZUP) su sa američkom tajnom službom NSA sklopile tajne ugovore o zajedničkim špijunskim projektima. Amerikanci su nemačkoj strani ispostavljali nazive ciljeva i tehniku, a Nemci su sakupljali podatke i slali ih u SAD. To se događalo kako bez pravnog osnova tako i bez parlamentarne kontrole. Jedan od takvih ugovora je objavio nedeljnik Cajt. (Engleska verzija teksta ovde)

Vlada sada hoće da u Zakon o Službi za zaštitu ustavnog poretka (ZUP) ugradi novi paragraf. On Službi dozvoljava da sa tajnim službama drugih zemalja formira zajedničke banke podataka. Ciljevi tog sakupljanja kao i upotreba podataka trebalo bi da budu utvrđeni ugovorom za koji „zeleno svetlo“ daje kancelarski ured – parlament se ne pita. Pomenuti paragraf omogućava da se to kooperativno špijuniranje sprovodi ne samo u slučaju terorističke opasnosti (što je do sada ionako bila fraza kojom je moglo da se označava sve moguće) već i u slučaju sumnji na krivična dela kao što su huškanje naroda, ubistvo ili podmetanje požara. „Terorizam“ kao pokriće za špijuniranje građana je prevaziđen – sada smo i zvanično u „civilnim“ sferama, providni do srži.