Ugovorno izrabljivanje – EPA

Stalno se govori o ugovorima TTIP i CETA, dok u javnosti nema gotovo ni reči o ugovorima o slobodnoj trgovini koje EU sklapa pre svega sa bivšim kolonijama svojih država-članica u Aziji, pacifičkom prostoru ili u Africi. Sredinom septembra, Evropski parlament je ponovo ratifikovao jedan takav ugovor i to sa šest zemalja Južne Afrike – Južnoafričkom Republikom, Bocvanom Namibijom, Svazilendom, Lesotom i Mozambikom. Ti ugovori o ekonomskom partnerstvu (EPA) nemaju mnogo sa „partnerstvom ravnopravnih“. Oni koriste pre svega ekonomski jačem partneru – Evropskoj uniji.

Dok afričke države uspevaju da za svoje sirovine i proizvode koje izvoze – pre svega poljoprivredne –  ostvare relativno male cene, ukidanje carina će dovesti do preplavljivanja njihovog tržišta jevtinom robom i subvencionisanim životnim namirnicama iz EU. To će ugroziti kako privrede tao i radna mesta u afričkim državama. Da bi prinudila te države da prihvate ugovor EPA, EU ih je uhvatila u mengele postavivši im ultimatum: ukoliko do oktobra ne ratifikuju taj ugovor, ona će im ukinuti sadašnje trgovinske olakšice.

Afrički sindikati su sada – uz podršku nemačkih i evropskih sindikata – poslali Evropskom parlamentu pismo (v. original na engleskom) u kome se oštro kritikuje taj postupak EU. Tu piše da je neprihvatljivo da EU vrši takav pritisak na neke od najsiromašnijih zemalja sveta; da EPA ne podstiče održivi ekonomski razvoj, i da ne obavezuje EU dovoljno na poštovanje normi Međunarodne irganizacije za rad (ILO). Očekuje se iseljavanje većeg broja građana pomenutih zemalja zbog toga što će im ionako slabe šanse da kod kuće zasnuju egzistenciju postati – još slabije.