Ritual terora

Interesantne veze zapadnih medija i tajnih službi sa islamističkom propagandom. Piše: Paul Šrajer.

Javna reakcija na terorističke napade ima refleksni karakter i omogućava da se masovna ubistva civila politički koriste – čak i onda kada ostanu nerasvetljena. Pisma kojima neko „preuzima odgovornost“ za napade izgledaju sumnjivo. Neki akteri islamističke propagande na internetu su, kako izgleda, povezani sa zapadnim tajnim službama.

151207_schreyerKada u zapadnim metropolama eksplodiraju bombe nasumično ubijajući građane, medijska javnost je uvek iznova užasnuta. Na taj razumljivi šok zbog tako iznenadnog i žestokog nasilja usred normalne svakodnevice političari i mediji odgovaraju nekom vrstom Pavlovljevog refleksa, načinom ponašanja koji je posle napada od 11. septembra 2001. dobro „uvežban“. U javnim izjavama i komentarima se najčešće kaže da su napadi bili usmereni „na sve nas“, na „zapadnu slobodu“ i „naše vrednosti“. Problem je, međutim, u tome što se u namere atentatora teško može proniknuti pre nego što se uopšte pronađu ljudi koji su u njihovoj pozadini. A time se bave policija i sudovi.

No, mediji i političari u pravilu preskaču taj stepen rasvetljavanja zločina posle terorističkih napada. Bombe tek što su eksplodirale, a svako već misli da zna ko su bili planeri terorističkih napada. Tome obično doprinose i poruke u kojima posle napada neko preuzima odgovornost i predstavlja se kao njihov organizator. No, upravo u tome leži sledeći problem: kako ozbiljno istražiti autentičnost takvih poruka?

Jedan, za medije vrlo važan izvor, jeste firma SITE sa sedištem u SAD. Ona redovno analizira islamističku propagandu na internetu i medijima komercijalno nudi odgovarajuće video-snimke, ali i svoj profesionalni servis u pogledu pratećih podataka. Taj servis je komotan za medije koji ga zahvalno preuzimaju. Tako je pomenutoj firmi posle napada od 11. septembra 2001. uspelo da ostvari veliki uticaj na međunarodno izveštavanje o temi „islamistički terorizam.“

I posle napada u Briselu, SITE je objavio informacije o porukama kojima je IS preuzela odgovornost; tako je bilo i posle napada u Parizu od prošlog novembra. No, stalno se javljaju i sumnje u autentičnost takvih poruka, jer one ne sadrže nikakva ekskluzivne informacije o počiniocima; oni koji se u porukama predstavljaju kao organizatori napada ponekad samo citiraju (pogrešne) medijske izveštaje. U aktuelnoj poruci kojom preuzima odgovornost za napade, IS 22. marta (koju je objavila takozvana „agencija Amaq“ – u stvarnosti ništa više od jednog WordPress internet-bloga), prenosi da su napadači-samoubice na aerodromu pucali oko sebe pre nego što su aktivirali eksploziv. Tako su o napadu pre toga pisali i mediji – ali, dan kasnije, državni tužilac koji je vodio istragu, izjavio je da na aerodromu nije bilo pucnjave iz ručnog oružja… Autori „poruke“ koji su „preuzeli odgovornost“ za napad – poruka je imala šest redova teksta u kome se ne govori ni o pozadini ni o političkim ciljevima – očigledno su samo iskombinovali vesti koje su već bile objavljene u medijima.

Ali to, usred histerije „udarnih vesti“ i nezaobilaznih „lajv-tikera“, niko ni ne primećuje. Još kada se pojavi i vest da su policajci prilikom pretresa stanova u Briselu još na dan napada našli zastavu IS, sve izgleda jasno: naravno da je IS izvršila napad… Tako su i posle napada od 11. septembra 2001, istražitelji našli Kuran u automobilu koji su bili iznajmili otmičari aviona… Reč je o „argumentima“ koji u igranim filmovima izgledaju kao neoriginalni kliše, ali istražiteljima očigledno pomažu – pre svega u brzom ubeđivanju medijske javnosti.

Dubioznu ulogu u tom „ritualu terora“ ima pomenuta firma SITE. „Stranice za razmišljanje“ su još posle napada u Parizu od prošlog novembra ukazale na to. Pre nekoliko godina je i magazin Špigel napisao nešto o toj firmi:

„Praktično svaki govor Osame Bin Ladena obavljen na internetu – da se poslužimo samo jednim primerom – najpre objavljuju SITE i IntelCenter. Oni nalaze sadržaje na mnoštvu internet-strana bliskih Al Kaidi, u roku od nekoliko sekundi šalju prve snimke ekrana svojim pretplatncima, za nekoliko minuta prave sažetke govora i za nekoliko sati šalju i prevode, naposletku i analize. Pošto novinske agencije, novine ili magazini u zemlji nisu u stanju da sami pribavljaju te informacije, a ni da ih proveravaju, prevodi najčešće onakvi kakvi su stižu do medija. I ne samo tamo, već i na pisaće stolove analitičara pri tajnim službama SAD i Evrope: Bin Laden, na kućna vrata, ali iz druge ruke.

Tajne službe, doduše, nisu samo korisnici usluga preduzeća, već i same preko njega šalju informacije. Tako je, prema istraživanju nemačkog javnog servisa ZDF – koji je i sam klijent SITE – nemačka Služba za zaštitu ustavnog poretka preko svog informanta upravljala nemačkom sekcijom takozvanog „Globalnog islamskog medijskog fronta“ (GIMF), koji je širio islamističku propagandu na internetu. Zatim je SITE sakupljala te propagandne sadržaje i prosleđivala ih medijima. I danas SITE navodi GIMF kao jedan od svojih izvora. I američke tajne službe imaju svoju ulogu u okruženju SITE. Kada sve ne bi bilo tako ozbiljno i smrtonosno, moglo bi da se smatra bizarnim cirkusom. Ali, još uvek se uz pomoć tih mreža očigledno uspešno vrši manipulativna propaganda i vodi politika.

Poslanički klub Levičarske stranke je u Bundestagu nedavno uputio vladi pitanje o svemu tome; on je, između ostalog, želeo da zna i sledeće: „Kakve odnose su pojedinačno održavale ili održavaju federalne vlasti sa firmom Site Intelligence Group, njenim filijalama i podfirmama ili njenim pojedinim pripadnicima?“ U svojom odgovoru, nemačka vlada je u januaru ove godine saopštila da je nemačka obaveštajna služba BND klijent SITE, ali da „dalji otvoreni odgovor“ nažalost „nije moguć“, te da je tajnost u ovom pitanju neophodna „zbog dobrobiti države.“


Paul Šrajer (Paul Schreyer), rođ. 1977, pisac je i slobodan novinar koji između ostalog objavljuje u magazinima „Telepolis“ i „Global riserč“ (Global Research). Objavio je više knjiga o napadima od 11.9.2001. i o tome pisao i na engleskom jeziku. 2013, referisao je sa Dr. Diterom Dajzerotom (Dr. Dieter Deiseroth), sudijom Nemačkog saveznog upravnog suda na konferenciji pravnika održanoj na Univerzitetu u Bremenu o stanju istrage napada od 11.9.2001. Šrajerova knjiga „Mi smo dobri. Stavovi nekoga ko razume Putina ili kako mediji manipulišu“ postala je „Špigelov“ bestseler. Živi u Meklenburgu-Prednjoj Pomeraniji. KOS je već objavio njegov članak „Trenirani teror“.


(prevod sa nemačkog: Saša Bojić)