Minhenska konferencija 2016.

Minhenska konferencija o bezbednosti je godišnji sastanak političara, predstavnika vojske, industrije oružja i odabranih novinara koji smeju da prate diskusije ili učestvuju u njima. Tim ljudima je zajednička lojalnost transatlantskoj osovini. Na konferenciju se pozivaju i „protivnici“ – poput predstavnika Rusije (ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov)

Mamutska manifestacija

Predstavnici „ometajućih“ država smeju da sa podijuma prezentiraju svoja gledišta. No, glavnu reč vodi Zapad – jer, „Minhenska konferencija je centralno mesto za transatlantsku razmenu mišljenja“, kao što je to 2015. na zahtev poslanika Levičarske stranke objasnila nemačka vlada.

Ova privatna manifestacija već godinama ima karakter mamutske konferencije na kojoj se sa aspekta bezbednosne strategije razmatraju problemi savremenog sveta. O tome kako se svi važni razgovori vode iza zatvorenih vrata i da se na sastanku utvrđuju ratna politika i strategije industrije oružja u narednih godinu dana, više ovde. Naslov ovogodišnje konferencije dovoljno govori o njenom utemeljenju u vojnoj doktrini SAD i NATO: „Bezgranične krize, bezobzirni razarači, bespomoćni čuvari“.

Pripreme ratova

Političar nemačke Levičarske stranke Aleksander Noj, u intervjuu za „Stranice za razmišljanje“ (NDS) o smislu ove konferencije govori jasno i jednostavno:

„Rat protiv Savezne Republike Jugoslavije 1999. je na Minhenskoj konferenciji 1999. argumentativno pripremljen a skeptici su tada ućutkani. Naposletku, radilo se o „odbrani ljudskih prava“. Rat protiv Avganistana je na Konferenciji 2002. „prodat“ kao nešto što nema alternativu. Rat protiv Iraka 2003. je takođe argumentativno pripreman na ovoj manifestaciji. Puč u Ukrajini je medijski pripreman na Konferenciji 2014, na kojoj sam prvi put bio lično prisutan (…) Na konferenciji 2015. je tematizovan rat u Ukrajini a delegitimisana ruska perspektiva tako što je Rusija predstavljena ko agresor – baš kao da je Zapad potpuno nevin kada se radi o sukobu u Ukrajini. I sada, na Konferenciji 2016, radiće se o Siriji“…

Zvanični paneli i nezvanični dijalozi…

Jedan od glavnih ciljeva Minhenske konferencije o bezbednosti jeste postavljanje i učvršćivanje transatlantskog konsenzusa te njegovo „čišćenje“ od „balasta“ koji predstavljaju nečija odstupanja ili drukčija viđenja problema. Iako mediji opširno izveštavaju o manifestaciji i stavovima njenih učesnika, u pitanju su uglavnom izjave o aktuelnim političkim problemima sa aspekta poznatih stavova njihovih aktera; o glavnim razgovorima, onima koji se vode u četiri oka, javnost ne saznaje ništa.

U zvaničnom programu Konferencije ove godine je i panel pod nazivom „U susret budućim evroatlantskim integracijama“, čiji je moderator austrijski ministar spoljnih poslova Sebastijan Kurc. Govornici će biti: predsednik Makedonije Đorđe Ivanov, predsednik Slovenije Borut Pahor, predsednica Hrvatske Kolinda Grabar-Kitarović, premijer Crne Gore Milo Đukanović, premijer Kosova Isa Mustafa i premijer Gruzije Georgi Kirikašvili. Jedan od domaćina panela je i „Beogradski forum za bezbednost“ koji predstavlja Ivan Vejvoda, potpredsednik Nemačkog Maršalovog fonda SAD.

Moćni sponzori

Posebnu ulogu i ove godine imaju predstavnici industrije oružja, među kojima su neke vodeći i evropski koncerni sponzori konferencije. Na primer, Kraus Mafaj Vegman. Ali tu su i koncerni kao što su BMW, Alijanc, Dojče telekom, Erbas, Hipo ferajnsbank, Šel, Majkrosoft, Huavej ili Merk, Dojče bank, MBDA raketni sistemi, i mnogi drugi. Najveći sponzor ove privatne konferencije jesu nemački poreski obveznici – federacija je ove godine za nju izdvojila 500.000 evra.

Učesnicima konferencije će kao prevodioci, organizatori, sanitetlije ili na druge načine pomagati i 240 vojnika Bundesvera. Inače za vreme održavanja konferencije drastično su pojačane mere bezbednosti u Minhenu, posebno oko hotela Bajerišer hof u kome se sve dešava, ali do kraja manifestacije važi i zabrana letenja iznad Minhena u pojasu širine pet kilometara – iznad ovog luksuznog objekta.

Protesti

I ove godine bi Minhensku konferenciju trebalo da prate i protesti protivnika rata, protivnika trgovine oružjem i protivnika NATO. U „Akcionom savezu protiv Minhenske konferencije o bezbednosti“ nalazi se više od 70 antiratnih i antiglobalističkih organizacija i stranaka. One smatraju da ta konferencija ne služi izbegavanju, već, naprotiv, pripremi ratova. Ruta njihovog kretanja je utvrđena. Policija im neće dozvoliti da priđu hotelu, ali spremna je da reaguje ako to neko pokuša. Zbog toga je proteklih godina već bilo žestokih akcija protiv demonstranata.