Nemačka – stupnjevi eskalacije

Skandal sa nasilnicima iz redova migranata na nemačkim ulicama kreće se uzlaznom linijom eskalacije.

Trenutno je teško predvideti kako će ta eskalacija izgledati. Policijski izveštaji samo iz protekla dva dana (10. i 11.1.) pokazuju da su, nezavisno od događaja u Kelnu, u mnogim nemačkim gradovima žene žrtve seksualnog uznemiravanja i nasilja čiji vinovnici potiču iz migrantskih grupa i najčešće operišu u grupama. Posle incidenata u Kelnu, vlasti su u prvi mah htele da zataškaju razmere nasilja, pa su prvi policijski izveštaji o novogodišnjoj noći bili jednostavno lažirani – u njima je pisalo da je ta noć protekla „mirno“.

Glavni mediji su takođe danima ignorisali te incidente. Međutim, vesti o tome šta se stvarno dešavalo su se širile društvenim mrežama i alternativnim medijima i to na osnovu svedočenja mnogih ozlojeđenih i uplašenih građana. Tek kada su – 5. januara – njihove informacije doprle do šire javnosti, policija, mediji i političari su konačno reagovali.

Reakcija političara i policije je bila vođena uobičajenim načelom: 1) priznajmo da se dešava samo ono što više nikako ne može da se sakrije i 2) relativizujmo priču što se više može tako što ćemo „desničarske ekstremiste“, organizaciju Pegida, stranku AfD i svakoga ko se za to pokaže kao podesan optužiti da preuveličava stvari i koristi priliku za promociju sopstvenih političkih ciljeva. Zato su se odmah pojavila upozorenja da „ne smemo dozvoliti da desničari instrumentalizuju događaje u Kelnu“ i „zloupotrebe ih za svoju propagandu“. Ta upozorenja su ispravna – ali ne mogu da skrenu pažnju sa odgovornosti vlade za aktuelni haos.

S druge strane, mnogi menstrim-mediji su shvatili da će, ako budu izveštavali u duhu takve politike, prokockati i poslednje zrno svog kredibiliteta, već narušenog često neobjektivnim tendencioznim izveštavanjem, pre svega o krizi u Grčkoj i događajima u Ukrajini. Sa temom nasilja na nemačkim ulicama nisu smeli da se igraju. Vrag je definitivno odneo šalu – mnoge novine jedva sastavljaju kraj sa krajem a talas otkaza je odavno zahvatio i novinarstvo: ono više nema novca za finansiranje arogancije. Da bi preživeli, mediji moraju biti kredibilni u obavljanju svoje javne funkcije „kontrole politike“. A kredibilnost se najlakše testira izveštavanjem o događajima na domaćem terenu.

Najvernije pristalice politike kancelarke Angele Merkel možda mogu da pređu preko nelogičnosti i protivrečnosti te  politike kada ih ona ne tangira direktno. Ali, čak i takvi ljudi vide i čuju šta se dešava u gradovima u kojima žive – objektivnost izveštavanja tu mogu i sami da provere. Toga su nemački mejnstrim-mediji bolno svesni. I zato su se opredelili da ne ćute – i posebno, da ne prećutkuju podatke o poreklu nasilnika koji napastvuju žene. Možda nikada ranije nije bilo manje razlika u informacijama koje o nekoj temi prenose glavni i „alternativni“ mediji – nego sada, povodom maltretiranja i pokradanja žena na nemačkim ulicama.

U takvoj situaciji, nemajući kud, vladajuća garnitura je rešila da se odjednom otvoreno i transparentno pozabavi problemom. Toliko otvoreno i transparentno da se sada više i ne govori ni o čemu drugom. Prešavši iz krajnosti (zataškavanja loših aspekata nekontrolisane imigracije) u krajnost revnosnog rada – kao da su se nasilnici pojavili niotkuda – članovi vlade se sada nadmeću u iznošenju upozorenja, koncepata, predloga novih, oštrijih, zakonskih mera sa ciljem da se nasilnici zastraše a javnost umiri. Ali ta revnost je plod panike.

Građani Nemačke umeju da diferencirano posmatraju stvari. Veliki broj Nemaca ne želi da generalno optužuje izbeglice za kriminalno ponašanje. U nemačkim gradovima se i dalje organizuje ogroman broj dobrovoljaca koji čine sve da bi izbeglicama olakšali tešku i traumatičnu situaciju u kojoj se one nalaze. Upravo u Kelnu – poprištu nemilih incidenata sa nasilnicima iz redova migranata – u gradskim četvrtima u kojima se nalaze prihvatilišta za izbeglice, u toku su pripreme za što bolji doček novih pridošlica iz Sirije.

Bez obzira na to, vladi gori pod nogama. Poslednje što joj je početkom ove godine trebalo jeste da se javnost uveri da među izbeglicama ima kriminalnih elemenata i da to nisu usamljeni slučajevi, već masovni, kako to mediji zovu, „fenomen“. Kancelarkine reči o „kulturi dobrodošlice“ i njen, sada već legendarni (po neodređenosti i demagoškoj ispraznosti) slogan „Uspećemo“ te njeno odbijanje da se utvrdi „gornja granica“ kada je reč o broju izbeglica u Nemačkoj, sada izgledaju kao bajke za malu decu.

U Nemačku je za godinu dana ušlo više od milion izbeglica. Za najmanje 300.000 njih se ne zna gde se nalaze. To, pored svih pozitivnih aspekata pružanja zaštite tako velikom broju ljudi, znači i da postoji mogućnost izbijanja raznih problema. Te probleme mora da rešava aktuelna vlast. Ona mora da dela brzo, jer su domaći huligani i neonacisti već počeli da dele svoju „pravdu“ po ulicama i idu u „lov na migrante“; građani su počeli da se „naoružavaju“ biber-sprejom čija prodaja vrtoglavo raste i okupljaju se na demonstracijama, kojima se rado pridružuju i ekstremistički elementi.

Policija, rastrzana između političkog oportunizma, sopstvene preopterećenosti i javnosti koja zahteva uspostavljanje reda i poretka, sve više informacija o nedelima ljudi iz migrantskih grupa stavlja na raspolaganje medijima. Tabloidi, lokalna i nadregionalna štampa iz dana u dan dobijaju detaljne izveštaje o svim sitnijim i krupnijim incidentima. To stvara dodatni pritisak na vladu. Malo ko je naivan da veruje da su takvi prestupi odjednom počeli da se dešavaju 1. januara.

Ostaje da se vidi ko će iz vladajuće garniture biti žrtvovan zbog „lošeg reagovanja na novonastalu situaciju“ i da li će ta žrtva biti dovoljna. Šef policije u Kelnu je smenjen. Već prema razmerama skandala, na „tapetu“ bi mogli da se nađu sledeći stupnjevi hijerarhije: ministar unutrašnjih poslova Severne Rajne-Vestfalije Ralf Jeger, federalni ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer i ministar pravosuđa Haiko Mas. Na pomolu su velika previranja i ne manji problemi sa bezbednošću i funkcionisanjem pravne države, problemi koje bi, naposletku, svojom foteljom mogla da plati i kancelarka Angela Merkel, o čemu sada sasvim otvoreno diskutuju i mejnstrim-mediji.

(©Saša Bojić)