Poslušni (nemački) mediji…

Prilog "Stranica za razmišljanje" (NDS - Nachdenkseiten)

…zbog kojih nema važnog stuba demokratije: sankcionisanja pogrešnih odluka. Piše: Albreht Miler (sl.)

Juče (1.12.2015.) je vlada donela odluku o slanju vojnika Bundesvera u Siriju. Istovremeno je NATO – uz učešće nemačke vlade – odlučio da, suprotno dosadašnjim planovima, nastavi misiju u Avganistanu. To znači: na dan kada je ponovo obznanjeno da vojna intervencija u Avganistanu nije donela ništa – vlada donosi odluku o novoj vojnoj misiji. To je skandal.

Da li ste, međutim, primetili da je na televiziji ili u drugim važnim medijima neko odlučno i uporno pokušavao da sazna kako vlada misli da suzbije teror Tornado-avionima? Dan pre vladine odluke održana je konferencija za novinare na kojoj su govorili mucavi, zbunjeni i nesposobni portparoli Ministarstva spoljnih poslova i vlade. Da li ste u navodno „zahtevnim“ medijima javnih servisa i njihovim televizijskim dnevnicima našli neki žestok komentar o tim skandaloznim postupcima?

Sa takvim medijima ne može se graditi država. A još manje demokratija. A mir – nikako.

Predstavnik Ministarstva spoljnih poslova je upitan za međunarodnopravni temelj vojne intervencije. Imao je drskosti da odgovori da o tome još ne postoji odluka nemačke vlade i da zato još ne može da se diskutuje. I drugi delovi te konferencije za štampu su puni skandaloznih detalja. Je li iko igde pročitao, video ili čuo nešto o tome? Pomenuti portparoli su pre napada u Parizu govorili samo o „pregovorima“ – i da vojna opcija nije rešenje. To je bio apsurdni zalet – u apsurdnu odluku o vojnoj intervenciji.

nds_banner_156x60_rounded

O Hindkuša do Libije – sve same neuspele vojne intervencije

Iako je neuspeh očigledan, i dalje se postupa na isti način. Nemačkoj vladi se to može – jer ne mora da računa sa sankcijama objavljenog javnog mnjenja. Glavni mediji: televizijske i radijske emisije, dnevnici Bild, Frankfurter algemajne cajtung, Zidojče cajtung itd. su „na liniji“ kada je reč o podršci vojnoj misiji – kao što su to bili i u slučaju kosovskog rata. Pogrešne odluke kao u slučaju intervencije u Avganistanu, gde je trebalo „braniti bezbednost Nemačke“ – niko ne kažnjava. One se koriguju nastavljanjem misija. Tako ne može da funkcioniše demokratija.

Treba reći i da u nemačkim medijima povremeno ima izuzetaka. Oni potvrđuju pravilo. Jedan takav izuzetak sam našao u mojim regionalnim novinama Rajnladnpfalc. Tamo se može pročitati komentar berlinskog korespondenta Hartmuta Rodenvolta:

„Svojim vojnim angažovanjem u Somaliji, Avganistanu, Iraku ili Libiji, SAD i Evropa su dokazale da ne razumeju kulture, mentalitete, stavove i ciljeve ljudi u tim regionima. Sve misije su promašile svoje ciljeve. Nije nastala ni jedna jedina demokratija. Umesto toga, nastale su manje ili više neuspele države sa lošim uticajem na susedne regione. To bi u Evropi trebalo da izazove bar razmišljanje.“

Ovo mišljenje je vredno pažnje, ali je usamljeno. Stvar je ozbiljna – radi se o ratu ili miru.


Albreht Miler (Albrecht Müller) je osnivač (zajedno sa Volfgangom Libom – Wolfgang Lieb) „kritičke internet-strane“ „Stranice za razmišljanje“ (NachdenkSeiten.de – NDS) za „građane koji sumnjaju u mejnstrim kreatora javnog mnjenja“. To je najčitaniji portal te vrste u Nemačkoj. Iza NDS stoji „Inicijativa za unapređenje kvaliteta formiranja političkog mišljenja – IQM). Miler je socijaldemokratski političar koji je nekada bio šef planiranja u kabinetima kancelara Vilija Branta i Helmuta Šmita a sedam godina je bio i poslanik Bundestaga.