Bolja zaštita države – manja prava građana?

Do kraja ove godine će biti donete nove sveobuhvatne odredbe EU o zaštiti podataka.U toku su pregovori o Odredbi EU za policiju i pravosuđe i to u okviru sveobuhvatne Reforme evropske zaštite podataka. Reč je o uspostavljanju jedinstvenih kriterijuma za dobijanje, skladištenje, prosleđivanje i obradu podataka. Odredbe bi trebalo da regulišu obradu podataka o ličnosti koji su od koristi prilikom istrage i gonjenja krivičnih dela.

Biće to prvi pravni regulativ o zaštiti podataka o ličnosti u radu pravosuđa i policije koji će važiti u čitavoj EU. Da li će taj regulativ biti zadovoljavajući sa aspekta zaštite podataka o ličnosti i prava građana na informaciono samoodređenje?

Najverovatnije – neće. Jer, njegov nacrt trenutno obuhvata i takozvanu zaštitu javnog sektora od opasnosti, što znači da se odnosi na rad organa bezbednosti prilikom demonstracija, nereda, sportskih manifestacija i sl. Drugim rečima, Odredba će verovatno omogućavati policiji da traži i obrađuje podatke o svakome ko joj je sumnjiv, tj. o ljudima koje smatra potencijalno opasnim na nekim demonstracijama. Organizacije nezavisnih opunomoćenika za zaštitu podataka nemačke federacije i savezih pokrajina, baš kao i opunomoćenik EU za zaštitu podataka, smatraju da bi obradu podataka o ličnosti trebalo dozvoliti samo u okviru policijske istrage.

Osim toga, nacrt odredbe predviđa i da se nadležnosti krivičnog gonjenja prošire na privatne firme kao što su banke, aviokompanije ili operateri/provajderi telekomunikacija. One trenutno moraju da memorišu određene podatke iz tehničkih i administrativnih razloga – ne i zbog bilo čijeg krivičnog gonjenja. U „vrloj novoj“ EU bi, međutim, moglo da se desi da se ti podaci koriste za sprečavanje ili rasvetljavanje kriminalnih dela. To bi značilo za zaštitnike podataka o ličnosti neprihvatljivo širenje mera nadzora na organizacije koje ne spadaju u policijske i pravosudne organe.

Član 8 Odredbe omogućava da zemlje EU obrađuju osetljive podatke o ličnosti kao što su: etnička pripadnost, političko mišljenje, pogled na svet, članstvo u sindikatu, podaci o zdravlju i o seksualnom životu. Obrada tih podataka je trenutno dozvoljena samo u slučaju da je to potrebno za zaštitu bitnih interesa ličnosto ili ukoliko je neko te podatke objavio. U nacrtu EU od juna ove godine, dozvoljava se i mogućnost da se takvi podaci dobiju i obrađuju i u slučajevima kada je ugrožena javna bezbednost – pri čemu priroda tog „ugrožavanja“ nije bliže definisana.

Nova odredba bi zajedno sa novim paketom propisa EU o zaštiti podataka trebalo da bude doneta do kraja 2015. godine.