Nemački fudbalski mit(o) – 1

Da li je Nemačka do organizacije Svetskog prvenstva u fudbalu 2006. došla prevarom?

U julu 2000, FIFA je organizaciju Svetskog prvenstva u fudbalu za 2006. godinu dodelila Nemačkoj. Glasanje članova Izvešnog komiteta Svetske fudbalske federacije je bilo tesno – 12:11 u korist te zemlje. Tako je ona pobedila glavnog protivkandidata – Južnoafričku Republiku, kojoj je potom nagovešteno da će biti najozbiljniji kandidat za organizaciju Mundijala 2010.

Još tada se govorilo o čudnim događajima uoči glasanja koji su ukazivali da tu nije sve proteklo legalno, pošteno i fer. Petnaest godina kasnije, priča o „letnjoj bajci“, kako su nemački mediji prozvali Mundijal, izgubila je svu bajkovitost i definitivno se pretvara u suvi dosije međunarodnog kriminala.

Neprijavljen porez

Početkom novembra 2015, državno tužilaštvo u Frankfurtu je u prostorije Nemačkog fudbalskog saveza DFB i privatne kuće njegovih najviših funkcionera poslalo finansijsku policiju zbog sumnje na posebno težak slučaj utaje poreza.

Oko 50 policajaca je pretreslo prostorije centrale Nemačkog fudbalskog saveza kao i kuće predsednika Saveza Volfganga Nirzbaha, njegovog prethodnika na toj funkciji Tea Cvancigera i bivšeg generalnog sekretara organizacije Horsta R. Šmita.

Reč je o neplaćenom porezu na sumu od 6,7 miliona evra koje je DFB-ov Organizacioni komitet Mundijala 2006. godine prijavio kao „posebne izdatke“ za gala-priredbu povodom svečanog otvaranja te manifestacije – tj. kao sumu koja može da se odbije od poreza.

Ako su tačne optužbe na osnovu kojih je Državno tužilaštvo naredilo raciju, ti „posebni izdaci“ su zapravo izmišljeni kao pokriće da bi se ta suma upotrebila za nešto sasvim drugo, a to je – vraćanje duga DFB privatnom licu.

Kako je upotrebljen novac?

„Privatno lice“ je u ovom slučaju bivši šef firme Adidas Rober Luj-Drefis. Prema otkrićima magazina Špigel, on je tih 6,7 miliona evra (tada 10.3 miliona švajcarskih franaka odnosno 13 miliona maraka) pozajmio DFB-u još 2000. godine. Toliko je, naime, od Nemačkog fudbalskog saveza navodno tražila FIFA.

Prema verziji DFB, FIFA je pomenutu sumu zatražila 2002. kao preduslov za dodeljivanje Nemačkoj novčane pomoći za organizaciju Mundijala u visini od 170 miliona evra. Istražitelji su u dokumentima Volfganga Nirzbaha pronašli cedulju koja je služila kao podsetnik za sastanak vrhuške DFB (održan 2003) posvećen upravo toj temi.

Na toj cedulji se pojavljuje i ime funkcionera FIFA Mohameda bin Hamama. Ovaj preduzetnik iz Katara je kao šef azijskog fudbalskog saveza AFC i član Izvršnog komiteta i Finansijske komisije FIFA dugo bio jedna od ključnih figura u svetskom fudbalu. Važio je kao jedan od najbližih saradnika Sepa Blatera kome je više puta pomogao kada je biran šef FIFA. (Na kraju je, pre nekoliko godina, i sam poželeo da postane predsednik Svetske fudbalske federacije, u čemu nije uspeo pa se povukao sa funkcija).

Sada u krugovima DFB kažu da je moguće da je pomenutih 6,7 miliona evra preko Bin Hamama dospelo zapravo u crni fond FIFA kojim su se koristili Blater i njegovi ljudi – na primer, da bi „obezbedili“ reizbor Blatera na najvišu funkciju 2002.

Verzija br. 2

Međutim, prema verziji magazina Špigel, novac je još 2000. iskorišćen za podmićivanje četvorice azijskih članova Izvršnog komiteta FIFA kako bi glasali za Nemce.

Pred glasanje za domaćina Mundijala za 2006. godinu, situacija je bila krajnje neizvesna. Nemačka je imala podršku osam evropskih saveza. Savezi Severne i Južne Amerike su bili rešeni da podrže kandidaturu Južnoafričke republike, tako da su Nemačkoj bila potrebna najmanje četiri glasa iz Azije. I – ona ih je dobila.

Nema čoveka koji je ubeđen da su razlog tome bile čiste simpatije Azijaca prema Nemačkoj. Uoči glasanja su se dešavale razne zanimljive stvari. Na primer, nemačka vlada je odlučila da isporuči 1200 ručnih raketnih bacača Saudijskoj Arabiji, zemlji iz koje je bio član izvršnog komiteta FIFA sa pravom glasa – Abdulah Kalid al Dabal.

U „glasačkom telu“ je bio i Čung Mong-Jun, jedan od čelnika firme Hjundai. Koncern Dajmler-Krajsler, vlasnik nemačkog Mercedesa, godinu dana kasnije je počeo veliku kooperaciju sa Hjundaijem, koji je 2006. bio zvanični sponzor Mundijala u Nemačkoj.

Preostala dva Azijca iz Izvršnog komiteta FIFA bili su: Voravi Makudi iz Tajlanda koji je do 2015. ostao član Izvršnog komiteta FIFA (protiv njega je inače više puta pokretana istraga zbog sumnje na korupciju) i – Mohamed bin Hamam.

Čarls Dempsej

Ovu priču je potvrdio bivši predsednik DFB Teo Cvanciger, rekavši da je za to saznao od – Gintera Necera, ranijeg fudbalskog ambasadora Nemačke. Necer je početkom novembra 2015. izjavio da Cvanciger ne govori istinu i najavio je da će ga zbog toga tužiti sudu.

No, i sa glasovima „azijske četvorke“, Nemačka ne bi dobila Mundijal da jedan član Izvršnog komiteta FIFA nije – napustio glasanje. Bio je to Novozelanđanin Čarls Dempsej, koji je bio pristalica održavanja Mundijala u Južnoafričkoj republici. Da je on glasao i rezultat bio 12:12, odluku bi doneo glas Sepa Blatera – a on nije krio da je naklonjen Južnoafrikancima. Nakon što je magazin Špigel načeo čitavu priču, bivši predsednik DFB Teo Cvanciger je u oktobru ove godine nagovestio da smatra da je (i) Dempsej bio podmićen.

Situacija je zategnuta i još uvek nejasna. Istraga bi trebalo tek da donese neka nova saznanja (Nastaviće se)

Saša Bojić©