NSA i BND – „Projekat 6“

Američka tajna služba CIA i nemačke tajne službe su zajedno špijunirale islamiste u Nojsu. 2006. su zbog toga u Nemačku stigli i američki elitni vojnici. Operacija je imala naziv: „Projekat 6“ ili skraćeno „P6“.

Reč je o višegodišnjem zajedničkom projektu Nemačke obaveštajne službe, Saveznog ureda za zaštitu ustavnog poretka i američke Centralne obaveštajne agencije CIA. Prema informacijama nemačkog internet dnevnika Špigel onlajn, srce operacije je bila banka podataka koju su ove službe punile podacima o licima osumnjičenim da su džihadisti ili da podržavaju teroriste. Cilj ove tajne saradnje bio je da se raskrinka islamistička mreža, ali i pronalaženje osoba iz islamističkog miljea koje bi mogle da posluže kao informanti tajnih službi.

Tvrde da je projekat obustavljen

Špigel prenosi da se tako u fokusu tajnih službi našao i nemački novinar javnog servisa NDR Štefan Buhen. On se specijalizovao za investigativno novinarstvo i više puta boravio u Avganistanu; smatra se i da je iz Nemačke telefonski razgovarao sa jednim islamističkim propovednikom u Jemenu. Tri tajne službe su na „Projektu 6“ radile u prostorijama iznajmljenim u centru grada Nojsa. Nemačka obaveštajna služba je potvrdila da je projekat postojao i da je pomenuta banka podataka imala naziv „PX“, ali i da je projekat obustavljen 2010. Nemačka služba za zaštitu ustavnog poretka odbila je da se izjasni o ovom projektu ali je naglasila da je sve što je radila utemeljeno u nemačkom pravu.

Takav rad nije transparentan

Nemački opunomoćenik za zaštitu podataka Peter Šar, kome je Špigel predočio osnovne podatke o „Projektu 6“, kritikovao je nedostatak transparentnosti i rekao da njemu niko nije prijavio postojanje pomenute banke podataka. On je rekao da ga konstrukcija tog projekta podseća na takozvanu antiterorističku banku podataka o licima osumnjičenim za veze sa terorističkim strukturama. Više desetina organizacija je imalo pristup toj banci podataka. Šar je rekao da onaj koji vodi takvu datoteku mora garantovati da su sve aktivnosti unete u njen protokol i da ona potpada pod pravnu kontrolu zaštite podataka.

Za Zelene je to skandal

Na ove podatke je među prvima reagovala stranka Zelenih. Portparol poslaničkog kluba Zelenih za unutrašnju politiku Konstantin fon Noc, rekao je da je vlada u Berlinu stalno zamagljivala situaciju i pravila se da ni na koji način nije umešana u nadzor nad građanima, kao i da je bojkotovala neophodno rasvetljavanje tih pojava. Sada je, kaže Noc, jasno i zašto je to činila: „Nemačke i američke tajne službe su očigledno tesno sarađivale. „Projekat 6 je dokaz te saradnje.“ Održavanje tajnih datoteka „o građanima ove zemlje i razmena podataka sa tajnim službama drugih zemalja predstavljaju otvorenu povredu „mnogobrojnih i Osnovnim zakonom obezbeđenih principa naše pravne države“, dodao je Noc. On je rekao i da je namerno držanje opunomoćenika za zaštitu podataka postrani u ovom slučaju „skandalozno“: „Ministar unutrašnjih poslova […] koji trpi tako nešto – suvišan je.“

Stalno se otkrivaju novi podaci o BND i NSA

Pažnju medija izazvao je i izveštaj agencije DPA, prema kome je nemačka obaveštajna služba BND od 2007. Godine legalno prosleđivala tražene informacije svojim američkim kolegama iz Agencije za nacionalnu bezbednost NSA. Tu nije u pitanju projekat „P6“ već podaci dobijeni zahvaljujući aktivnostima nemačkih špijuna u Avganistanu i Severnoj Africi. Osnov za tu saradnju proističe iz sporazuma koji su dve tajne službe sklopile 2002 u bavarskom Bad Ajblingu. Politička odgovornost za to počiva kako na socijaldemokratama tako i na demohrišćanima, jer je 2007. na vlasti bila velika koalicija. Ministar nadležan za tajne službe bio je tadašnji ministar odbrane (a sada unutrašnjih poslova) Tomas de Mezijer iz stranke CDU.

(za DW)