Bilderberg ukratko

„Bilderberška grupa“ se sastaje jednom godišnje. Njeni članovi spadaju u najuticajnije ljude na svetu – u oblastima politike, privrede i medija. Sastanci su privatnog karaktera.

Njihovi sadržaji ne dospevaju u javnost. Reč je o klubu multiplikatora ideja i projekata zapadne političko-privredno-finansijsko-medijske elite.

Bilderberške sastanke uvek štite jake policijske snage, vazdušni prostor iznad mesta održavanja je zatvoren i smeju da ga koriste samo policijski helikopteri; ako je sastanak na moru, priobalno područje takođe je blokirano, a oko hotela rezervisanog za sastanak kruže džipovi u kojima sede dobro naoružani momci. To su sve mere predostrožnosti elitnog kluba koji se prvi put okupio 1954. u hotelu „Bilderberg“ (po kome je i nazvan) u holandskom selu Osterbeku. I pored žestokih mera obezbeđenja plaćenih mahom novcem poreskih obveznika, ovaj klub sebe naziva „malim, fleksibilnim i informativnim forumom koji ne radi javno“ , već samo „raspravlja o aktuelnim temama posebno na planu spoljnih poslova i međunarodne privrede“.

Na konferencijama je od početaka Bilderberga do danas bilo oko 2500 učesnika, među kojima od poznatih ličnosti novijeg vremena treba pomenuti američkog diplomatu Ričarda Holbruka, bivšeg francuskog francuskog ministra spoljnih poslova Bernara Kušnera, a tu su i milijarder Dordž Soroš, te aktuelni šefovi uprava nekih od najvećih svetskih koncerna. Tu su uvek i glavni urednici listova Vašington post i Njujork tajms i drugih važnih zapadnih medija. U stalne članove ili „upravni komitet“ Bilderberške grupe spadaju šef „Dojče bank“ Jozef Akerman, predsednik „Koka-kole“ Džordž Dejvid, predsednica „Karnegi“ fondacije Džesika Metjuz, predsednik „Rojal dač šela“ Jorma Olila, šef „Erbasa“ Tomas Enders, šef kompanije „Goldman zaks“ Piter Saterlend, predsednik „Novartisa“ Danijel Vasela, i mnogi drugi privredni bosovi svetskog ranga. Šef savetodavne grupe je američki bankar i državnik Dejvid Rokefeler. Jedan od ključnih članova grupe je američki političar Henri Kisindžer. Jedan od glavnih stožera konferencije je holandska kraljica Beatriks. Vrata Kluba ranije bila zatvorena za članove van Severne Amerike i Zapadne Evrope, ali su tokom proteklih godina počela da se otvaraju i za goste iz Rusije i Kine.

Mreža veza i „odskočnih dasaka“

Mnogi gosti bilderberških konferencija kasnije dobijaju važne funkcije. Tako je 1991. na konferenciju pozvan tadašnji guverner Arkanzasa, Bil Klinton, godinu dana pre nego što je postao predsednik SAD. 1993. pozvan je i Toni Bler, koji je godinu kasnije postao lider Laburista. Kroz bilderberške sastanke su prošli i mnogi gosti iz Nemačke: od 60-ih godina, na sastancima je uvek bar jedan predstavnik Dojče bank , kao i bar jedan predstavnik nedeljnika Cajt. Među nemačke učesnike spadaju i bivši šef Dajmler-benca Jirgen Šremp. Član kluba je bio i bivši nemački kancelar Helmut Šmit. 2005. je u klubu  gostovala nemačka kancelarka Angela Merkel, a 2007. tadašnji predsednik nemačke Stranke slobodnih demokrata (FDP) vođa opozicije u Bundestagu Gido Vestervele (kasnije – do decembra 2013 – ministar poljnih poslova Nemačke). 2013. se na listi gostiju našao drugi političar iste stranke – Kristijan Lindner. U vreme konferencije on je bio šef ogranka FDP za Severnu Rajnu Vestfaliju, a u decembru iste godine, posle neuspeha stranke na saveznim izborima i krupnih kadrovskih promena koje su ga pratile, Lindner postaje predsednik FDP. To su samo neki od nemačkih aktera, među kojima je 2008. bio i bivši ministar inostranih poslova i političar Zelenih Joška Fišer, a 2012. njegov stranački kolega i šef poslaničkog kluba Zelenih u Bundestagu – Jirgen Tritin.

bldrbrg
Hotel Bilderberg

Stari projekat

Najveći broj članova je tradicionalno iz država NATO. Impuls za osnivanje Kluba je neposredno po završetku Drugog svetskog rata dao Jozef Retinger, tadašnji generalni sekretar Ekonomske lige za evropsku saradnju (ELEC) iz koje je kasnije proistekao Evropski pokret. Lobirajući za Evropski pokret, Retinger je u Sjedinjenim Američkim Državama dobio značajnu finansijsku podršku vlade u Vašingtonu ali i privatnih finansijera poput Američkog komiteta za ujedinjenu Evropu (ACUE) i drugih institucija. Ubrzo su nastali planovi za održavanje godišnje konferencije predstavnika značajnih zapadnih država, a za njenog predsedavajućeg i simboličku ličnost ovog transatlantskog dijaloga izabran je holadski princ Bernhard, predratni nacista i esesovac. On je Drugi svetski rat proveo u egzilu u Londonu, da bi potkraj rata postao glavni komandant Holandskog kraljevskog vazduhoplovstva.

Menstrim-mediji uglavnom ćute

Vodeći korporativni mediji ne izveštavaju o tim konferencijama – najbolji znak da izveütavanje o njima nije poželjno. Osim toga, urednici nekih najuticajnijih medija su obično gosti konferencije. Upravo takvi mediji najčešće omalovažavaju kritičke glasove o Bilderbergu kao „teorije zavere“, što nažalost svedoči o korumpiranosti mejnstrim-novinarstva. S druge strane, mnogi smataju da je reč o elitnom klubu „vladara iz senke“, o globalnoj vlasti koja u svojim rukama drži novac i politiku. Jer, ako je reč o „malom informativnom forumu“, postavlja se pitanje: čemu tolika tajnost i policija? Poslednjih godina, takva pitanja su dovela i do demonstracija u blizini mesta održavanja sastanka; 2010. u Sitgesu u Španiji, demonstranti su se obratili policiji sa porukom: „Oni kreiraju ekonomsku krizu da bismo svi ostali na ulici. Niste ovde da branite njih. Nismo mi vaši neprijatelji, već oni…“

Svetska kompanija d.o.o.

U skladu sa glavnim motom demonstracija zbog finansijske krize, protest u Čantiliju je 2012. protekao u znaku poziva „Okupiraj Bilderberg“. Među demonstrantima su uglavnom nezavisni i kritični novinari i članovi antiglobalističkih pokreta. Jedan od najboljih poznavalaca Bilderberške konferencije je novinar Danijel Estulin koji je o njoj objavio i knjigu. On kaže da je u pitanju grupa čiji plan nije formiranje svetske vlade, već „aristokratije čija je namera da stvore Svetsku kompaniju sa ograničenom odgovornošću, koja ima kontrolu nad novcem i resursima. Tako je u Evropi sa evrom: stvoren je veliki blok koji kontrolišu“. Estulin prenosi da je Evropska unija jedan od najstarijih projekata Bilderberške grupe. 2010. godine, bivši generalni sekretar NATO i dvostruki učesnik Bilderberške konferencije, Vili Klas, u intervjuu za belgijski radio je rekao da se od učesnika konferencije očekuje da izveštaje sa njih upotrebe kao instrukcije za političko delovanje u svojim sredinama (podv. S.B).

Jedan od najzanimljivijih odgovora na pitanje: čemu bilderberški sastanci dala je – nemačka vojska. Novinar Frimen na svom internet-portalu Sve je opsena (Alles Schall und Rauch) prenosi da je od nemačke armije zatražio pismeno obaveštenje o razlozima učešća nemačke ministarke odbrane Ursule fon der Lajen na Bilderberškoj konferenciji 2015. Dobio je odgovor u kome piše i ovo: „Ovaj sastanak pruža veoma dobar okvir za prezentiranje nemačkih bezbednosnopolitičkih pozicija pred auditorijumom sastavljenim od poznatih ljudi pretežno iz Evrope i Severne Amerike.  Učesnici konferencije imaju veoma jak uticaj kao multiplikatori u svojim zemljama, kako u svom javnom tako i u ličnom okruženju. Informativni sastanci poput ovog su važan deo praktičnog oblikovanja politike – posebno bezbednosne. Nemačka tu mora da plasira i zastupa svoje pozicije. Razmena mišljenja po pravilima tzv. Četam hausa je normalan postupak. On treba da omogući otvorenu razmenu mišljenja.“

„Multiplikatori za širenje odluka i strategija“ – „Zbog toga tamo i jesu vlasnici medija i glavni urednici. Njihov zadatak je da mnjenje mase dovedu na željenu liniju“, zaključuje Frimen.

 ©Saša Bojić